слепоглухо́й
adjective
rare- 1.
deaf-blind
Она родилась слепоглухой. - She was born deaf-blind.
Declension
| слепоглух- | ||||
| mmasculine | ffeminine | nneuter | plplural | |
|---|---|---|---|---|
| nom.nominative | -о́й слепоглухо́й | -а́я слепоглуха́я | -о́е слепоглухо́е | -и́е слепоглухи́е |
| gen.genitive | -о́го слепоглухо́го | -о́й слепоглухо́й | -о́го слепоглухо́го | -и́х слепоглухи́х |
| dat.dative | -о́му слепоглухо́му | -о́й слепоглухо́й | -о́му слепоглухо́му | -и́м слепоглухи́м |
| acc.accusative | -о́й слепоглухо́й | -у́ю слепоглуху́ю | -о́е слепоглухо́е | -и́е слепоглухи́е |
| inst.instrumental | -и́м слепоглухи́м | -о́й слепоглухо́й | -и́м слепоглухи́м | -и́ми слепоглухи́ми |
| prep.prepositional | -о́м слепоглухо́м | -о́й слепоглухо́й | -о́м слепоглухо́м | -и́х слепоглухи́х |























