уми́лостивить
verb, perfective
Very rarely used word (top 60,000)
propitiate
Conjugation
| Present | Future | |
|---|---|---|
| я | - | уми́лостивлю |
| ты | - | уми́лостивишь |
| он/она́/оно́ | - | уми́лостивит |
| мы | - | уми́лостивим |
| вы | - | уми́лостивите |
| они́ | - | уми́лостивят |
| Imperative | |
|---|---|
| ты | уми́лостивь |
| вы | уми́лостивьте |
| Past | |
|---|---|
| masculine | уми́лостивил |
| feminine | уми́лостивила |
| neuter | уми́лостивило |
| plural | уми́лостивили |
Participles
| Active present | - | |
|---|---|---|
| Active past | having appeased, who appeased, that appeased | |
| Passive present | - | |
| Passive past | appeased, propitiated, conciliated | |
| Gerund present | - | |
| Gerund past | уми́лостивив умилостививши | while doing (past) |






















