кана́тик
- 1.
string, cord
Он завязал коробку канатиком.
He tied the box with a piece of string.
Declension
| Singular | Plural | |
|---|---|---|
| Nom.Nominative | кана́тик | кана́тики |
| Gen.Genitive | кана́тика | кана́тиков |
| Dat.Dative | кана́тику | кана́тикам |
| Acc.Accusative | кана́тик | кана́тики |
| Inst.Instrumental | кана́тиком | кана́тиками |
| Prep.Prepositional | кана́тике | кана́тиках |



















