досточи́мый
- 1.
venerable, revered
Это досточтимый учёный. - He is a venerable scholar.
Declension
| досточи́м- | ||||
| mmasculine | ffeminine | nneuter | plplural | |
|---|---|---|---|---|
| nom.nominative | -ый досточи́мый | -ая досточи́мая | -ое досточи́мое | -ые досточи́мые |
| gen.genitive | -ого досточи́мого | -ой досточи́мой | -ого досточи́мого | -ых досточи́мых |
| dat.dative | -ому досточи́мому | -ой досточи́мой | -ому досточи́мому | -ым досточи́мым |
| acc.accusative | -ый досточи́мый | -ую досточи́мую | -ое досточи́мое | -ые досточи́мые |
| inst.instrumental | -ым досточи́мым | -ой досточи́мой | -ым досточи́мым | -ыми досточи́мыми |
| prep.prepositional | -ом досточи́мом | -ой досточи́мой | -ом досточи́мом | -ых досточи́мых |
Comparatives
-Short forms
| m | досточи́м |
|---|---|
| f | досточи́ма |
| n | досточи́мо |
| pl | досточи́мы |























