благополуча́тель
- 1.
beneficiary, recipient
Благополучатель по завещанию получил квартиру. - The beneficiary under the will received the apartment.
Declension
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nom.nominative | благополуча́тель | благополуча́тели |
| gen.genitive | благополуча́теля | благополуча́телей |
| dat.dative | благополуча́телю | благополуча́телям |
| acc.accusative | благополуча́теля | благополуча́телей |
| inst.instrumental | благополуча́телем | благополуча́телями |
| prep.prepositional | благополуча́теле | благополуча́телях |























