координа́тор
nounmasculineinanimatecountablevery rarely used (#20761)
- 1.
co-ordinator
Examples
Том был координа́тором.
Tom was the coordinator.
Declension
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nom.nominative | координа́тор | координа́торы |
| gen.genitive | координа́тора | координа́торов |
| dat.dative | координа́тору | координа́торам |
| acc.accusative | координа́тора | координа́торов |
| inst.instrumental | координа́тором | координа́торами |
| prep.prepositional | координа́торе | координа́торах |
Word familyкоордина́таPRO
- координа́таco-ordinate
- координа́тыcoordinates
- координа́торco-ordinator
- координа́цияco-ordination
- координа́тныйco-ordinate
LockedUnlock full word family



















