HomeDictionaryGrammarNEWPracticeSettings

двуеди́ный

adjective

adverb двуеди́ноrare #36913
  • 1.

    one in two, consisting of two indissolubly united parts

Examples

Declension

двуеди́н-
mmasculineffemininenneuterplplural
Nom.Nominative
-ый

двуеди́ный

-ая

двуеди́ная

-ое

двуеди́ное

-ые

двуеди́ные

Gen.Genitive
-ого

двуеди́ного

-ой

двуеди́ной

-ого

двуеди́ного

-ых

двуеди́ных

Dat.Dative
-ому

двуеди́ному

-ой

двуеди́ной

-ому

двуеди́ному

-ым

двуеди́ным

Acc.Accusative
-ый
-ого

двуеди́ный

двуеди́ного

-ую

двуеди́ную

-ое

двуеди́ное

-ые
-ых

двуеди́ные

двуеди́ных

Inst.Instrumental
-ым

двуеди́ным

-ой
-ою

двуеди́ной

двуеди́ною

-ым

двуеди́ным

-ыми

двуеди́ными

Prep.Prepositional
-ом

двуеди́ном

-ой

двуеди́ной

-ом

двуеди́ном

-ых

двуеди́ных

Comparatives

-

Short forms

mдвуеди́н
fдвуеди́на
nдвуеди́но
plдвуеди́ны

Learn