HomeDictionaryGrammarPracticeSettings

поко́йницкий

rare #29880
adjectiveadverb поко́йницко
  • 1.

    of a deceased person, deceased's, corpse-like, sepulchral

    У неё было поко́йницкое лицо́.

    She had a corpse-like face.

Examples

Declension

поко́йницк-
mmasculineffemininenneuterplplural
Nom.Nominative
-ий

поко́йницкий

-ая

поко́йницкая

-ое

поко́йницкое

-ие

поко́йницкие

Gen.Genitive
-ого

поко́йницкого

-ой

поко́йницкой

-ого

поко́йницкого

-их

поко́йницких

Dat.Dative
-ому

поко́йницкому

-ой

поко́йницкой

-ому

поко́йницкому

-им

поко́йницким

Acc.Accusative
-ий
-ого

поко́йницкий

поко́йницкого

-ую

поко́йницкую

-ое

поко́йницкое

-ие
-их

поко́йницкие

поко́йницких

Inst.Instrumental
-им

поко́йницким

-ой
-ою

поко́йницкой

поко́йницкою

-им

поко́йницким

-ими

поко́йницкими

Prep.Prepositional
-ом

поко́йницком

-ой

поко́йницкой

-ом

поко́йницком

-их

поко́йницких

Comparatives

-

Short forms

mпоко́йницк
fпоко́йницка
nпоко́йницко
plпоко́йницки

Word familyпоко́йницкаяPRO

Learn